Milorad Vučelić je gotovo punih osam godina - od 1977. do 1985. godine bio radno angažovan u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, na mestu sekretara i urednika pozorišnog programa pod krovom ovog slavnog zdanja.Bilo je to, prema svedočenju savremenika, "osam sjajnih godina ove kuće", čije je kulturno, umetničko i šire društveno delovanje kroz raznovrsne, bogate programe, upravo u tom vremenu, davalo veliki doprinos kulturnoj sceni Beograda, u to vreme inače prestonice EX Jugoslavije.
 
      Urednik pozorišnog programa
Milorad Vučelić

 

Kuća je svoje pozorišne i mnoge druge projekte isključivo tržišno verifikovala, što je s obzirom na prirodu ove institucije i običaje vremena, isticano kao poseban kuriozitet.

Vučelić je aktivno učestvovao u stvaranju niza antologijskih projekata, odnosno predstava koje su postale važni događaji u istoriji srpskog ali i jugoslovenskog pozorišta. To su, između ostalih, i komadi GOLUBNJAČA Jovana Radulovića, TREN II Antonija Isakovića, KORIJEN, STABLO I EPILOG Gojka Nikoliša, POLITIKA KAO SUDBINA Esada Ćimića, OSLOBOĐENJE SKOPLJA, MISA U A MOLU i KARAMAZOVI Dušana Jovanovića i Ljubiše Ristića.



Svojevrsna zanimljivost je činjenica da je Vučelić, upravo zbog pružanja ključne "logističke podrške" u ovim projektima, bio u dva navrata partijski kažnjavan.Bilo je to vreme velikih, kako hroničari kažu, "sudbinskim neoavangardnih pozorišnih nemira" na ovom tlu, a zapravo nagoveštaja mnogih promena i zbivanja koja će na široj, i ne samo kulturnoj sceni, u zemlji i svetu, tek uslediti.Savremenici i protagonisti tih događanja sećaju se i te prelomne 1977. , kada je u SKC, održan i legendarni koncert PANKRTA.

 
Milorad Marić, Milorad Vučelić
Tribina SKC-a


Ovoj grupi je inače bio zabranjen nastup u Sloveniji, a "ceo" Beograd je, kažu, želeo na koncert. Milorad Vučelić, tada je bio sekretar kuće SKC i anegdote, sa uzbuđenjem prepričavane u ondašnjoj urbanoj čaršiji, pominju veliku zabrinutost, ali i svesnii rizik, duhovito-humoristički formulisan u rečenicama: "Izgoreće mi sve! Uhapsiće me!"Živ, aktuelan i bogat program, u vreme Vučelićevog osmogodišnjeg "mandata", činile su i popularne i veoma posećene diskusione tribune pod krovom SKC .



Tribina kuće SKC stalno je organizovala i inicirala diskusije na aktuelne teme, okupljajući učesnike iz čitave bivše Jugoslavije. Napravila je i dve velike konferencije, pre svega latinoameričku. Kada je ubijen Aljende, organizovan je veliki skup posvećen Čileu i Latinskoj Americi. Posle Frankove smrti, održana je zapažena konferencija posvećena Španiji. U tradiciji tih konferencija, pomenimo i za ove prostore neobičnu novinu- održavanje feminističke konferencije 1978. godine.

 
LJ.Kljakić, P.Božović, M.Bećković
M.Vučelić

Analitičari, kao vrednu pomena, beleže činjenicu da je Milorad Vučelić, u prostor, interesovanje i aktivnosti Studenstkog kulturnog centra, doneo i "neke nacionalne primese", što je za rane osamdesete u Beogradu i Srbiji, bilo svojevrsno "avangardno" angažovanje i slutnja budućnosti koja će tek "pokucati" na vrata potonje jugoslovenske dramatične stvarnosti .

_________________________________________________

Milorad Vučelić bio je umetnički direktor "Zvezdara teatra" od 1987. do 1990. godine. Od 1990. do 1992. godine postao je upravnik "Zvezdara teatra". Ovo pozorište je osnovano je 1984. i ubrzo je postalo jedna od popularnijih pozorišnih kuća, zahvaljujući angažovanju najboljih srpskih pisaca, glumaca, reditelja, scenografa, kostimografa. Zvezdara teatar je svih ovih godina ostavio dubok trag u našoj kulturi. Učestvovanja na gotovo svim festivalima, smotrama u zemlji i inostranstvu donela su brojna priznanja i nagrade, i predstavama i autorima.Za vreme Vučelićevog upravljanja "Zvezdara teatrom" izvođene su, između ostalih, i najznalajnije predstave Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića i Siniše Kovačevića, a svoje maestralne glumačke uloge odigrali su Danilo-Bata Stojković, Bogdan Diklić, Lazar Ristovski, Ljiljana Dragutinović, Danilo Lazović, Bora Todorović, Mihajlo-Miša Janketić, Dragan Jovanović, Milena Dravić...
Umetnički direktor
Milorad Vučelić
________________________________________________

Za vreme svog rada u okviru izdavačke kuće "Politika" Milorad Vučelić je bio i urednik "Društvene hronike" u "Književnim novinama", u to vreme našem najznačajnijem časopisu za kulturu, umetnost i društvena pitanja. U to vreme glavni i odgovorni urednik "Književnih novina" bio je Miodrag Perišić, a redakciju je činilo 7 ljudi, između ostalih i Vladislava Ribnikar, Biljana Jovanović i Stojan Đorđić, koji je o radu Milorada Vučelića zabeležio i ove reči:

 
Janko Pleterski, Milorad vučelić
KNJIŽEVNE NOVINE
"Komentarisao je aktuelne društveno-političke teme. Važio je za oštrog kritičara leve orijantacije, britkog pera. Eksplicitan u odnosu na književnu evoluciju koja se distancirala od politike u društvu i od neposrednog angažovanja. Vučelićevi komentari, takvi kakvi su bili, predstavljali su najprovokativniji deo lista."

_____________________________________________


Milorad Vučelić bio je umetnički direktor "Budva grad teatra" 1990. godine.

" Grad Teatar Budva" višegodišnji je internacionalni i u svetu ugledan festival pozorišnog, muzičkog, književnog i likovnog stvaralaštva. Organizuje se svakog leta na otvorenim scenama u Budvi, a traje od 1. jula do 20. avgusta.
Budva grad teatar

____________________________________________________________

Milorad Vučelić je 1995. godine postao v. d. direktora i suosnivač "Komune", jedne od najuspešnijih izdavačkih kuća na ovim prostorima.

Izdavačka kuća "Komuna" sarađivala je sa Goranom Bregovićem, Emirom Kusturicom, Bajagom, Zdravkom Čolićem, Oliverom Mandićem, Zabranjenim Pušenjem, Rambom Amadeusom, Dejanom Cukićem, Džonijem Štulićem, Svetlanom Cecom Ražnatović, Acom Lukasom. Reizdanja najvrednijih albuma dobili su Toma Zdravković, Korni Grupa, ProArte i desetotomni ciklus Yu rok retrospektiva.
 
Milorad Vučelić, Al Bano



Paralelno sa muzikom, u Komuni su realizovani i veliki filmski projekti, poput "Spasitelja" Predraga Antonijevića, u saradnji sa produkcijom Olivera Stouna, hiperpopularni i gledani film Zdravka Šotre "Lajanje na zvezde" (ovog puta u saradnji sa RTS-om, kojoj je to jedini film koji joj je vratio sve njene uložene pare) i izuzetno uspešni i nagrađivani kratki film "Moja domovina" Miloša Radovića, kao i film Emira Kusturice "Crna mačka beli mačor", koji je jedan od retkih domaćih filmova u poslednjih 15 godina u čijem stvaranju RTS ni na jedan način nije učestvovao.
Muzički festival Budva

"Komuna" je objavljivala i knjige: "Ilijada", prepev Branimira Džonija Štulića, Irene Tiodorović "Kako je Nikola dobio brata", Brižit Bardo "BB inicijali", Mome Kapora "Hronika izgubljenog grada", Brane Crnčevića "Crni džavo, crveni rep", ediciju od 12 knjiga "Majstori umetnosti", ali i kapitalni strip ciklus o Kortu Maltezeu Huga Prata. Komuna je organizovala i Festival Mediterana u Budvi, gde su organizovani veliki koncerti sa najčuvenijim imenima domaće i strane muzičke scene, od kojih mogu da se izdvoje koncert Tota Kutunja (1996), Albano koncert (1997) godine i koncert Ivane Spagne (1998).




Naslovna
- Biografija - Aktivnosti - Politika - Mediji - Kultura - Knjige - Sport

Članci - Intervjui - Drugi o Vučeliću - Foto Galerija - Linkovi