"I nekako vreme odlete. I učila, i učim od najboljeg, i radila, i radim za najboljeg. Kroz vreme, što odlete, naučih, definitivno, da samo malo čini veliko, da samo male stvari čine čoveka velikim.
A bogata biografija Velikog čoveka zaslužuje da ode u ceo svet, kako bi i drugi dobili šansu da nauče "DA KADA NEMA NADE IMA PRINCIPA ".
Milorade, hvala što naučih da "male"stvari život znače, i čine ga velikim!
SREĆNO! Srećna sa Vama u novu deceniju."
Vaša Nataša


............................................................................................................
Nataša Radača
17.06.2008.

"Prema Vučeli gajim godinama unazad iskrenu naklonost koja nije bazirana ni na poslovnim ni na političkim interesima. Verujem da bi on sam mogao da okarakteriše naše prijateljstvo bolje od mene.

Nas smo dvojica, u suštini, vrlo različiti, ali to ne smeta da se dobro razumemo. Ono što mene fascinira u Vučelinoj ličnosti je energija koju ulaže u svoje poslove, ali i u svakodnevnu komunikaciju, čak i sa ljudima od kojih nema nikakvih očekivanja. Upravo pleni ta pozitivna energija koju Vučela uporno širi godinama, bez obzira na okolnosti i muke koje su umele ga zadese. Čini mi se da par trenutaka provedenih sa njim obeshrabrenima vraća volju. Vučelin optimizam i iskričava, originalna duhovitost me osvežavaju i čine da svaki sat proveden sa njim deluje tek kao minut."

Uz najbolje želje, na mnogaja leta


............................................................................................................
Miodrag Babić
17.06.2008.

"Milorada Vučelića poznajem lično 20 godina. O njemu sam mnogo znao i 15 godina ranije, dok je bio nezavisni intelektualac, borio se za svoje mesto u studentskom pokretu, književnoj reči i u intelektualnim krugovima Beograda i Srbije, ali ga nisam lično poznavao.
Jedan je od najvećih Srba, a, po meni, i jedan od najčitanijih ljudi. Osim njega i Brane Crnčevića ne znam osobu koja je pročitala više knjiga.
Briljantan intelektualac, sjajan i odan drug. Naći će se prijatelju u najtežim situacijama.
Nežan suprug i brižan otac.
Milorad nikad ne može biti aparačik. Postoji u njemu nešto što se buni i nekad tera inat, ali ne protiv svojih principa. Često je principjelan na svoju štetu. Ako se svemu tome doda lični šarm, onda za njega mogu reći da je jedinstvena pojava u kulturnom životu Srbije, kako novinarskom, književnom, tako i političkom i javnom životu Srbije uopšte.
Jednom rečju, jedinstven."


............................................................................................................
Dušan Stupar
17.06.2008.

"Da pre sigurno desetak godina nisam upoznao Milorada Vučelića, bez sumnje bih bio siromašniji za iskustvo istinskog prijateljstva sa ukusom staromodnog i nikada prevaziđenog shvatanja sveta kao velike trke u kojoj su čast i vernost vredniji od konačne nagrade. Milorad Vučelić je nemiran čovek, sve u njemu ga tera na kretanje, na neprekidnu promenu koje ume biti i sama sebi svrha. Onog časa kada bi mu sudbina odredila mirovanje, on bi zaratio sa njom i po cenu života nastavio da se kreće. Ili bi mu možda to bilo samo opravdanje da zarati sa sudbinom, pošto je ne razume i ne prihvata, kako i dolikuje marksisti po izboru, ne po moranju. Tako je jedino ispravno i u njegovom shvatanju sveta jedino moguće. Život treba živeti bez ostatka, sa punom svešću da je svaki danu u kome se ne desi ništa grešniji od hiljadu grehova i beskorisniji od ljudi. Vučelića nije teško i voleti i mrzeti, za obe emocije on voljno i spremno nudi svako opravdanje, zgađen pred pomisli da su ravnodušnost ili dosada mogući. Ljubomorno gaji svoja neprijateljstva kao što se bez preduslova i često i bez uporišta u stvarnom svetu, bez traženja dokaza i čestih provera drži zaveta prijateljstva. I u dobru i u zlu, u zlu pogotovu. Uveren da je samo takav svet moguć i vredan postojanja odbija da prihvati da su ljudi drugačiji. Zato i sa šezdeset godina još uvek ume da se razočara i obraduje, to ga čini ranjivijim nego što sme da prizna, a jačim nego što je prirodno. Tako je odlučio i zato je jedan od retkih preteklih samostvarenih ljudi koje život nije izabrao, već je on izabrao život. Vučelić je čovek strasti kojima se prepušta sav i bez ostatka, pokleban jedino ako u ljubavi ili mržnji prepozna ma i zalutalo, slučajno upalo zrno računice. Izabran od sebe, dragocen drugima, traje u inat onima koji bi voleli da su on, a to ne smeju da kažu, nastavlja da postoji na neobičnu radost onih koji znaju da mu dopuste da bude takav kakav jeste i da od njega nauče i saznaju. Da pre sigurno desetak godina nisam upoznao Milorada Vučelića bez sumnje bih bio sirmošniji za iskustvo istinskog prijateljstva sa ukusom staromodnog i nikada prevaziđenog shvatanja sveta kao velike trke u kojoj su čast i vernost vredniji od konačne nagrade."


............................................................................................................
Aleksandar Vulin
17.06.2008.

"Naše prijateljstvo je dugo mirovalo, možda i duže nego što je javno živjelo, zbog tajne koja ga ja odvela do sumnje, neznanja koje ga je zaboravljalo ili činilo ponekad suprotstavljenom osjećaju pune iskrenosti. No, postoji i veća, najveća božija tajna koja nas je spojila, bez obzira na okolnosti i povode. Posebno one koji su naša krv i naša budućnost. U tu vječnu tajnu i mi smo uložili našu emociju i za nju i danas, vjerujem, najiskrenije živimo.Sretno"


............................................................................................................
Svetozar Marović
17.06.2008.

VUČELI ZA JUBILARNI

Istina stara, sve je na kocki!
Bura te ruši, bura te stvara
Pa popi nešto, Lave Trocki
Žeđa u tebi Če Gevara.

Život je opasan kao Ce-ka
Zbog toga vodi samog sebe
Zapali jednu, druga te čeka.
Popuši život, ko ga jebe!?

Peživeo si mnoga čuda
Noćas uživaj, noćas slavi
Važno je da te služe muda,
Posebno onaj par u glavi

                                         B.C.


............................................................................................................
Brana Crnčević
17.06.2008.

"Dopadoh nekako zatvora. A, to vam je, s razlogom kažu, kuća čudnovata. Sazdana od ogledala koja svaku dotadašnju sliku poput rukavice izvrnuše. Gledaš sebe spolja, odjednom si mlađi i lepši, jer si smršao desetak kila, zaviriš unutra, a ono nečiji tuđi zivot u sećanjima. Zbunjen promenom, počinješ da tražiš svoje dotadašnje oslonce ne bi li ravnotežu povratio.Tu su roditelji i sestra. Usisavaš njihovu ljubav, ali gde su prijatelji koji te,veruješ, vole zbog tebe, a ne jer si im rod? Trebaju ti više od hleba nasušnog koga odbijaš da jedeš, da te uvere i ohrabre da si to još uvek ti...
Tražih ih te druge polovine osamdesetih kad mi se ova poučna epizoda dešavala, ali ih na žalost sve ne nađoh. Mnogi se razbežaše, ućutaše, računaju da tu nešto ima čim su me hapsili i da i njih mogu istom gubom zaraziti. Tražih i posla da spasavam dušu, zakucah na vrata nekih kancelarija. Neka ostaše zatvorena, a tu i tamo me poneko pozva ne da uđem, već da prošetamo dole u parku gde nas njegove kolege neće videti.
Dakle, mnogi stari prijatelji nestadoše. Bolelo je, jer nisam znao da će se novi i bolji pojaviti.
Imao sam tada nekakav scenario koji Stevan Koprivica prepravi u dramu, nazvasmo je "Navala". Egon Savin uze da režira i Tale, Peca, Pera, Seka, Brstina, Cveja i Boda pristadose da glume.
Vučela, sa kojim sam se ovlaš poznavao, u to vreme je vodio Zvezdara teatar, najčudesnije pozorište u gradu. Na moje veliko čuđenje, on odluči da sa našim komadom otvori letnje igre u Budvi. Potom ga prebaci u Zvezdaru gde je izvođen gotovo celu sezonu. Razguba mene prokazanog ne hajući da će možda i njemu od dodira ruka otpasti, a nije morao. Dade mi 'leba i, što je jos važnije, onaj životni oslonac koji mi je bio najvažniji: NADU...
Nazvah ovaj događaj ranije poučnim. To je zato što od tih dana sebe teram da počesto u ono ogledalo koje sam iz zatvora krišom sa sobom poneo zavirujem, ne bi li svet, ljude i saznanja k'o rukavicu izvrnuo i tako ih bolje sagledao.
Kad god to učinim, vidim te,Vučko, stalno tu, u mom srcu, prijatelju.Zauvek...
Srećan šezdeseti, Milorade!"


............................................................................................................
Predrag Gaga Antonijević
17.06.2008.

"Već sam prikasnio, šta da napišem, hitro ukucavajući ova slova u mobilni telefon tekst, a samo mali prst zauzima pet dugmadi na telefonu. O Miloradu Vučeliću, šta prije da kažem? Ostavimo politiku po strani.

Prvo što mi pada na pamet - teško da je neko iz srpskog novinarstva, imao kao Vučelić tako jasne predstave o onome šta je na dnevnom redu. Ko je pisao hrabrije tekstove u nas od onih iz Književnih novina ili NIN-a, koje potpisuje Vučelić! Na tim tekstovima su se obrazovale generacije demokrata. Štaviše, i socijalista. Ima mnogo onih koji u to vrijeme nisu imali hrabrosti čak ni da čitaju te tekstove. Onih koji su se čudili otkud Vučelić na slobodi i pored takvih nedopustivih stavova koje iznosi javno. Njegovi su tekstovi na granici žanrova: proza ili publicistika. Književna ili pozorišna kritika. Ličio je na disidenta, koji samo što nije uhapšen. I tako redovno. I kasnije, u vrijeme Slobodana Miloševića Vučelić se više puta vraća, i ispraćaju ga iz vlasti. Sada, kad listate "Pečat" stvari su jasne do kraja.

Drugo, voljeli su ga svi, najviše oni koji su mislili da ga mrze. Danas ga najviše vole oni koji ga mrze, i taj fenomen je bez presedana. A nije da nemaju razloga.

Treće, neka se i toga sjetih – negdje prije one posljednje bitke na Kosovu, Anči i ja smo prošli kroz Drenicu, još je bila srpska. Sami Gospod nas je čuvao. Vučela je poslao po Ani Monasima iz Visokih Dečana veliki prilog, da ugrade podno grijanje. Pa on je u tom trenutku poslao tu pomoć Manastiru, - to je ličilo na sto puta veće djelo nego što je visina tog priloga. To je jedan neobično važan podatak o Vučeli.

Treće. Milošević je otišao u Hag računajući na sve socijaliste osim na Vučelu. Ali kako su svi bježali od njega, a on se sabrao, i iz dubine one haške kelije proviđao šta ko radi, ponovo je prigrlio onoga koji je ličio na otpadnika.

Kad čuješ argumentaciju protiv njega i njegovu argumentaciju protiv te argumentacije, reći ćeš: alo! ovaj čovjek ima stav! ja sa tim stavom nemam ništa zajediničko, nemamo dodirne tačke, ali on ima stav! Ko još danas ima stav? Malo ko.

I još ovo - u svakom slučaju jedna od markantijih ličnosti koje su se bavile pozorištem, energiju koju je Vučela donio u Grad teatar, pa to je, nakratko, dok je radio kao umjetnički direktor, učinilo taj festival važnijim od onoga u Avinjonu. Te produkcije su odista remek djela, predstave kakve nikada, ni prije ni poslije nisu pravljene u Crnoj Gori.

Meni je zamjerao - navodno su moje pjesme bile dobrano antikomunističke. Može biti."


............................................................................................................
Radomir Uljarević
17.06.2008.

"Dragi moj prijatelju,

Nisi ni slutio da će ti za tvoj 60. rođendan sudbina dodeliti da te Palma uvede u Evropu. Doduše, ti si pod palmama oduvek voleo da provodiš lepe trenutke koji su ti doneli mnogo radosti. No, sigurno nisi ni očekivao da ćeš, zahvaljujući njima ući i u Evropu.

Šalu na stranu, želim ti mnogo sreće i zdravlja za tvoj rođendan, da još dugo uživaš u svom radu, a ponajviše u svojoj porodici."

Voli te tvoj prijatelj


............................................................................................................
Vlada Šekrevski
17.06.2008.

"Dragi Milorade, srećan ti rođendan. Ništa se ne boj. Šezdeset nije ništa strašno. Ima tu još da se vozi. Slobodno daj gas do daske, pa dok ima benzina. Na sreću, Milorada ja znam dugo. Znam ga još iz vremena kada je bio urednik najboljih novina u staroj Jugoslaviji i uvek sam mislio da imam sreću što imam za prijatelja nekoga koji je pročitao sve knjige koje sam ja propustio da pročitam i što sve zna što bih ja voleo da znam. Milorade, srećan ti rođendan."


............................................................................................................
Goran Bregović
17.06.2008.

"Posle milion poznanstava došao sam do saznanja da sve prijatelje mogu da stavim u jednu poveću telefonsku govornicu, a u mom slučaju ti si među njima. U narednih 25 godina, ako budemo živi, neću menjati prijatelje, ali moguće je da ću proširiti govornicu. Ne menjam ni prijatelje ni ideologiju, a u tome smo isti. Srećan ti rođendan!"


............................................................................................................
Dušan Vidaković
17.06.2008.

"Velika mi je čast što te imam za prijatelja. Ti si pravi šmeker, i to danas kada smo u deficitu sa šmekerima. Ukapiraćeš ti šta sam htela da ti kažem. Ti si prijatelj za sva vremena i srećan ti rođendan."
Vole te Ceca, Veljko i Anastasija


............................................................................................................
Svetlana Ceca Ražnatović
17.06.2008.

"Moj posebni prijatelju,
zahvaljujem ti na spremnosti da me uvek saslušaš. Samo tebi je poznato koliko se silno trudim da opravdam veru koju imaš u mene.
Moj posebni prijatelju, želeo bih da ovo naše predivno prijateljstvo traje decenijama."
Tvoj mali drug


............................................................................................................
Marko Dapčević
17.06.2008.

"Ako vam se u životu ukaže prilika da birate šefa, izaberite Milorada Vučelića. Naučićete mnogo, bićete poštovani i zaštićeni, čak i kad grešite. Ukoliko dobro radite svoj posao, uloge će se često menjati. A, ako nekad dobijete krtiku sličnu bombardovanju Beograda, znajte da on to radi samo ljudima koje voli .
U ovoj ulozi bio sam dve godine kojih se uvek vrlo rado sećam, kako zbog uspeha koje smo postigli tako i zbog odnosa koji je mnogo puta prevazilazio prijateljstvo .
Jedan prijatelj mi je rekao da sva kajanja koja čovek ima, mora da reši do šezdesete .

Milorade, u danu kada ulazite u šezdesete nadam se da ste sva kajanja ostavili iza sebe, a da ćete u sebi naći snage za još mnoge pobede .
Srećan rođendan!"


............................................................................................................
Vladislav Đurić
17.06.2008.

"Listu prijatelja koja je duža od "Titove ulice"može da ima samo onaj čije je srce veliko kao
" šećerana"I duša duboka kao bazen u "pet metara". Jedan od najvećih trijumfa u mojoj karijeri , velika čast I ogromno zadovoljstvo je to što sam deo te ulice. Srećan rodjendan, puno zdravlja I sreće."


............................................................................................................
Dragan Škrbić
17.06.2008.

"Godinama sam čitao Miloradove članke u "NIN"-u i bio veliki fan njegovih novinarskih bravura, a onda sam ga upoznao i licno radeći na RTV Novi Sad, u vreme kad je Milorad bio tamošnji direktor. Saradnja se nastavila i u Beogradu nakon mog postavljenja na mesto urednika Trećeg kanala RTS-a, i za sve to vreme Miloradova pokretačka energija, harizma, žar s kojim je osvajao nove projekte uticali su da svi hvatamo korak i radimo sto na sat, ali uvek zadovoljni onim što smo postigli. Milorad je uvek bio riznica svežih ideja, u poslu profesionalac, zahtevan, istrajan u realizaciji pokrenutih projekata, ali čovek koji širokim spektrom svojih znanja i duhom imponuje, koji ume da nadahne novu motivaciju saradnicima i stvori kreativan tim oko sebe.

Milorad je zanimljiv sagovornik, kozer, i mnoge smo boemske noći proveli u vatrenim, nezaboravnim polemikama, ali i u duhovitim pričama koje je Vučela maestralno ispovedao kroz dim njegove legendarne cigare. U vremenima kada su mnoga prijateljstva površna i iz koristi motivisana, Milorad je retko iskren i drag prijatelj, čovek čija ljudska briga i toplina umeju da iznenade i zadive....

Dragom Vučeli čestitam rođendan i želim da ih još mnogo proslavi onako kako to samo on zna i ume!"


............................................................................................................
Dragan Karadžić
17.06.2008.

"Nezasluženo i iznenada, dobivši šansu da, u krugu najintimnijih prijatelja, javno poželim ostvarenje svih ličnih želja povodom jubilarnog rođendana, kako gorštačkim tako i zanatskim kočnicama vođen oko prave mere, ne mogu a da ne iskoristim povod i još jednom izrazim i zahvalnost prijatelju koji je na moju fizičku ličnost, celu jednu burnu deceniju, igrom života, roditeljskim manirima, nadograđivao znanje, duh i karakter i koji je moju porodicu i moje porodice pomagao u njenim najtežim trenutcima kroz život, rat i sudbinu. Verujem da će Nedremano oko na ovakvo darje prema nama, a kao iskrene želje svih mojih kroz moj rukopis, učiniti sve da barem u naše ime adekvatno uzdarje vrati, ako se nama ne bude dalo. Pa uz sav stid, a ipak ponos, pred ogoljenim osećanjima, uz najlepše želje za rođendan... Da Vas Bog i Sveti Đorđe čuvaju, a ja da Vam ne trebam."

udb selja.... (neostvarena)
o trećim Svetim Trojicama leta gospodnjeg 2008.


............................................................................................................
Nenad Milojević
17.06.2008.

"Kad god pomislim na mog prijatelja Vučelića, setim se energičnog, razbarušenog levičara, britkog jezika, bistrog uma, strašnog idealiste 70-ih, zrelog doba prošlog veka."


............................................................................................................
Darko Bajić
17.06.2008.




Naslovna
- Biografija - Aktivnosti - Politika - Mediji - Kultura - Knjige - Sport

Članci - Intervjui - Drugi o Vučeliću - Foto Galerija - Linkovi